Од Бога смо на Земљу дати

Бог ће нас да црној земљи врати

А вода ће преко костију наших

Наставити да точура...

И сунца ће сјај, биљкама живот дати

А за нас?

Оста само крај.

 Костима нашим

Сутра ће неко стихове да пише

Костима кркхим и костима знатим,

Сви у истом кошу кад се очи склопе

Сви на земљи и за живота

Мржње сију, крв пролију

А у земљи, сви смо наши!

У мојој души потајно кличем

Да не чују незнана срца,

Ко ли ће пак о мени да пише,

О мојој умрлој надежди?

Једва дишем !

Уснуло срце тешко се миче,

А на камену само имена сјај

Мајко, јеси л' ме родила да будем роб?

Дједе, оче... где ће мени бити гроб!?

                                                                                                            Невена Недељковић  II3