Слепа кртице,  што те обасја Сунце,

У тмини својој живиш  за младунце.

Док чернозем дробиш,  можеш и сама

врло мала да осетиш такву раскош.

Главица брда свог врага примамљује,

бива ухваћена и посрамљује.

У очима њеним сјај се гаси

док месечева птица светлост гута.

Тамара Поклопић  II-3