Руку ми своју дај,
слободно, не оклевај! 

Мораш знати колико ми твоја рука значи,
на лицу ми се види како зрачи. 

Нежност и топлина твоје руке 
умањује и брише све моје муке. 

Чудесну моћ та рука има, 
знам да њен стисак прија свима. 

И док на мом рамену стоји, 
чини ме јаком, ничег се не бојим. 

Када ми косу мрси и лице мази, 
да, то је она рука што на мене пази.  

Зато их рашири и смело пружи, 
знам да ме волиш, поштујеш, са мном се дружи! 

Срце куца, глава мисли, капак трепће 
дати неком своје руке, па има ли веће среће? 

Понекад је довољно и прст дати, 
наћи се у невољи ономе ко пати.  

Знам, знам, многи ће рећи, 
да ли су баш руке пут ка љубави и срећи? 

Јесу сигурно, одговорно тврдим, 
ја то по себи најбоље видим! 

А искрена и поштена рука 
може да укроти и страшног вука. 

И зато све док ови наши животи трају, 
руке се другима пружају и дају. 

Зато и ви своју руку дајте
пожурите и не оклевајте!