59 се пробудио
на погрешној страни кревета.

И схватио да му је сва коса на једној страни главе.
Требало му је мање од минута да схвати да је то због начина на који је спавао.
Изабрао је неко одело и обукао се.
Није могао да одоли a да се не погледа у огледало и буде благо импресиониран.
Изгледа тако оштро око ивица, а ипак опуштено збркан.
И како је погледао кроз прозор, видео је блажен призор 60 преко пута.
60 је била прелепа.
Са савршено уређеним заноктицама, обучена у нешто прикладно.
Никад безобразна или груба.
Ненадмашна, увек спремна на време, тачнија од снукер лоптице, али је волела да то изводи сасвим кул.
59 је хтео да јој каже да зна име њеног омиљеног цвета.
Мислио је на њу сваке секунде, сваког минута, сваког сата.
Али је знао да то неће успети, никад не би освојио ту девојку.
Зато што иако су живели преко пута, долазили су из различитих светова.
Док се 59 дивио савршеној округлој фигури 60-ице, она је мислила да је 59 необичан.
Један од његових омиљених филмова био је „101 Далматинац“.
Она је више волела наставак.
Романтизовао је идеју да су били проклети од стране звезда.
Да су могли да превазиђу све препреке зато што су имали једно друго.
Док је она задржала строге погледе на свет њој наметнуте од стране њене мајке.
Да засебно не може бити једно.
И иако се временом осећао глупо и немо
Што покушава да воли девојку контролисану од стране њене глупе мајке,
Могао је да буде утешен једноставним износом.
Одузми 59 од 60 и остаје ти само један.
Напокон након два месеца снуждености,
61 дан касније, 61 је она коју је нашао.
Био је изгубио своје кључеве а родитељи му нису били код куће.
Па је једног дана после школе ушао у кућу
Приметивши помало климав број на вратима,
Питао се зашто се никад пре није представио,
Када га је пустила да уђе, био је преплављен страхопоштовањем.
61 је била као 60, али ипак нешто мало више.
Имала је лепше очи, и приступачнији осмех,
И као он, сирова око ивица, неформалан стил,
И као он, све је било у неорганизованим гомилама,
И као његова, њеној мами није сметало ако се пријатељи задрже дуже.
Зато што је она била као он, а њему се она свиђала.
Претпоставио је да ће се и он њој свидети када би знала да је и он баш као она.
Овог пута је било другачије, ова девојка је била опака,
И тако је скупио храбрости и питао је за њен број.
Рекла је, „Ја сам 61.“ Насмејао се рекавши „Ја сам 59.“
Данас сам се баш лепо провео,
Па сутра ако желиш можеш да дођеш код мене?
Рекла је „Наравно.“
Волела је да разговара са неким ко је необичан колико и она,
Па је пристала на тај незваничан први састанак.
На крају он је био спреман само минут пре,
Али то није био проблем јер је она стигла један минут после.
И од тог тренутка па на даље било је непрекидног шапутања,
Како су обоје волели „Х Фактор“ и како су обоје имали само два фактора,
Како то није било битно, разлике су их чиниле бољима.
И један дан док је причала о егоистичној 60-ици,
Приметила је да је 59 променио расположење.
Поцрвенео је и испричао јој о његовој симпатији:
„Најбоља ствар која се никад није десила зато што је довела до нас.“
Видите, 61 је била паметна а не склона љубомори,
Погледала га је у очи и рекла му поприлично нежно,
„Ти си 59, ја сам 61, заједно кад се спојимо постајемо дупло већи него што би 60 икада могла да буде.“
У овом тренутку 59 је већ са сузама у очима,
Било му је драго да има овако јединствену девојку у свом животу.
Рекао јој је како је сама дефиниција простих бројева
Та да је могао своје срце да подели само са собом и још једном,
А она је била та којој је он хтео своје срце да да.
Рекла је да осећа исто и тек је сад схватила да су филмови били само пола истине.
Зато што љубав у филмовима није права љубав, та љубав је била само узорак,
Кад је дошло до праве љубави они су били главни примерак. 

 

(A Love Poem for lonely Prime Numbers)
Хари Бејкер