Средња школа „Свети Ахилије“ имала је част да угости младу ауторку Бојану Марковић. Повод њене посете био је објављивање њеног романа „Небо је граница“. Иначе, Бојана је из Ариља, где је и похађала основну школу; средњу школу учила је у Пожези, док је факултет завршила у Ужицу.
Посета овог младог писца одржана је на редовном часу српског језика. Поред ученика присутних на часу, овом разговору присуствовале су и професорке српског језика и књижевности Славка Петровић и Весна Аћимовић. Интервју са Бојаном водиле су ученице ове школе Ања Николић и Душица Велимировић, љубитељи писане речи, које и саме пишу.
Из разговора са гошћом сазнајемо да је Бојана живописна, перспективна, позитивна и религиозна особа. Она се прво опробала као песникиња, објавивши збирку „Странци“. Касније је Бојана добила жељу за писањем аутобиографске романа. Тако је настала књига „Небо је граница“ , у коме описује своје средњошколске данe, трагање за смислом и за одговорима ко смо, шта смо и да ли је наше место овде. Оно што је занимљиво јесте да Бојана увек при писању прво напише крај, он има наслов, који се временом промени. Тако је „Сламка спаса“ био првобитни наслов за овај роман.
Детаље из књиге вам нећу откривати, на вама је да га прочитате!
Инспирацију проналази свуда око себе, било да пере судове, путује аутобусом или пак, просто ужива у природи. Како наводи, писање јој је све, и начин да се врати својим омиљеним књигама, као што су: Евгеније Оњегин Александра Пушкина, Нечиста крв Боре Станковића и Старац Порфирије загледан у звезду.
Бојанин савет за младе писце гласи: ,,Пишите и само пишите!’’
Оно о чему је било још речи јесу и њени планови у будућности; изјавила је да би волела да објави роман о свом прадеди који је имао веома буран ратнички живот као учесник великих ратова.
Гостовање младог писца у поменутој школи говори о томе колико се та установа и њени запослени труде да подстакну своје ђаке да читају и више се друже са књигом. Моје мишљење је да млади данас, у времену савремених технологија, не посвећују довољно времена књизи. Част изузецима. ЗАШТО? Да ли су ново време и савремене новотарије кривци за то?
,,Књига није храна,али је посластица.’’
Свака написана књига је свет за себе, који нуди одговоре на многа питања.
Читање књига ништа не шкоди,
нека то увек буде у моди.
Читајте сваки дан,
ујутру, у подне и обавезно пред сан.
Прочитајте ово књижевно дело,
не до пола, него цело!