Када сваки дан
личи један на други
схватиш да је сан

И клупко од нити истине
крене да се развија
док на крају
ништа не остане

И да скалпел на столу
није тако хладан
не бих знао да сам жив

Отвара ме изнутра
да пронађе смисао свега

Тамо ништавило, с круном.

Док крв са скалпела капље
и тајанствена маска пада на под
ја видим себе, трагам за одговором.
Утонуо сам у сан.