Када сваки дан
личи један на други
схватиш да је сан
И клупко од нити истине
крене да се развија
док на крају
ништа не остане
И да скалпел на столу
није тако хладан
не бих знао да сам жив
Отвара ме изнутра
да пронађе смисао свега
Тамо ништавило, с круном.
Док крв са скалпела капље
и тајанствена маска пада на под
ја видим себе, трагам за одговором.
Утонуо сам у сан.