Златне власи небу боју дају
звук вила скривених у гају
драги Боже, да ли сам у Рају? 

Модра крв оплемењује хартију
баш ту крај свих очију
неприметно, попут сене
и модра му крв, вене 

Иста лица, исти дан
већ мирише све на болест
у тамници запечаћен сам 
сам

А на лицу, маска
ипак, нит нас веже
не, није крива она
што се дише, теже 

Да ли су испод маске
лица људи,
или мртваца? 

Природа је сакрила боју,
у мени се јавио страх
реци лепу реч коју,
понестаје ми дах 

Изгледа да у рају,
у свету где птице поје,
звери владају,
што све људе,
по свом моделу кроје...