Зебем, тресем се
не од болести
већ од страха

Једино сенка уме
мој потез да разуме 

И цео свет вене
сем сенке, и мене 

Докле је мене
дотле је сене 

Лепо је нама
док не дође тама 

Зебем, тресем се,
попут каквог лудака
плашим се мрака 

Не плашим се 
у мраку каквих злоћа 
дрхтим због сене, 
јер тад није крај мене 

— самоћа