Тужне речи, откривају се саме
без редоследа, грешке и мане,
састављају се у строју
као конац, при кратком кроју. 

Месечина тамна, у њој, звезде трепере
ја гледам, желим да си крај мене,
тебе нема, све више губим вере
душа попут лишћа, жути, вене 

Све је тако сиво,
мрачно је и хладно;
туга изједа све живо.
Јадно 

Срцепарајући звуци,
ноћни муци
као ветар пламену свећу,
гасе моју срећу.