Дизнијеве анимације и њихови филмови играју велику улогу у америчкој забавној индустрији. Њихов утицај и домет који влада децом траје годинама, не само кроз филмове, већ и одећу, играчке и игрице.

Дизни постоји већ око 80 година, и током тог периода, имали су велики утицај на то како друштво приказује родне улоге. Са променом модерне културе, Дизни је такође мењао своје ликове, поготово женске. Кроз различита истраживања и коментаре, укључујући и саме филмове, Дизни је полако правио промене у складу са културом и временом у Америци. Дуги низ година вођена је битка са јавношћу и њиховом публиком, јер су бивали осуђени за приказивање женских ликова на стереотипан начин. Родне улоге и њихове конотације су велики део друштва, и могу имати утицај на гледаоце у смислу поистовећивања. Медији већ имају значајан утицај, у приказивању онога што је очекивано од друштва и друштвених норми. Дизни је изабран јер кроз његову историју , улоге мушкараца и жена су приказиване у њиховим филмовима као одраз културне перспективе и уверења о друштвеним нормама, очекивања од родних улога и идентитета, које су у њиховим филмовима истакнуте. Дизни је тако постао сјајна илустрација и приказ актуелних културних трендова и развића. Такође, они су добар начин за праћење погледа и очекивања норми понашања повезаних са мушкарцима и женама. 

Као што је већ речено, Дизни траје много деценија, и још увек држи водеће место у индустрији забаве. Култура која га окружује се непрестано мења и пролази кроз различите изазове. Ако они служе задовољавању публике из деценије у деценију, да ли се њихове вредности и прикази мењају у складу са тим? Да би одредили значај промене Дизнија, утицаји медија и родних улога у глобалу морају бити истражени и описани. Иако је већ познато да је Дизни велики вођа у индустрији забаве, није познато како и да ли су се прилагођавали промени вредности и веровања везаних за друштвене норме и родне улоге. У њиховим филмовима, већ поменуте родне улоге и мушкараца и жена су истакнуте. Главна промена кроз историју одигравала се кроз промену осликавања женских ликова. Њихов приказ може бити описан у најмање једном од три начина. 

Први и оригиналан приказ Дизнијевих принцеза је класична дама у невољи. Ово можемо видети у Снежани и седам патуљака, Пепељуги и Трновој Ружици. Настао је и други приказ и променио улоге женских ликова да би се на њих гледало као на бунтовне и амбициозне. То се може видети кроз Аријел, Мулан и Златокосу. На крају, догодила се и последња промена – женски ликови су приказани као независни и слободоумни. То се примећује кроз Мериду, Ану и Елзу. Ове различите врсте приказивања жена кроз различите филмове могу се видети кроз подударање са културним аспектима онога што се дешавало у истом временском оквиру. Социјална очекивања и стандарди за женске родне улоге су се временом мењали и развијали. Тиме медији постају визуелни приказ оних друштвених норми које се очекују у култури и друштву у окружењу. 

1973. године, Дизни је објавио свој први дугометражни анимирани филм Снежану и седам патуљака. Ова бајка је била заснована на језивој причи коју су написали браћа Грим, али је измењена да буде много забавнија за новије генерације. Иако је Дизни отклонио крвавост, насиље и непријатну стварност, створио је романтичну причу са веселом музиком и срећним крајем. Кроз ту веселу музику, забавне ликове и срећан крај, Снежанин лик започиње Дизнијев тренд домаћице која постаје дама у невољи и се ослања на принца који ће је спасити. Ова млада, лепа, принцеза слатке нарави презентована је као оно што се за жену очекивало од друштва. Посао домаћице који нам је приказан да она обавља, уопште јој не смета. У те послове спадају прање судова, кување, чишћење и то што је она мајчинска фигура патуљцима. Та слика која нам се пружала, само је требала да појача очекивања да су жене домаћице, посебно током Велике кризе.
Снежана је могла бити прича о младој девојци на путу спознавања свог правог ја, али уместо тога ствара другу слику домаћице девојчицама и женама. Током Другог светског рата, многе жене су постале део радне снаге. Уласком већине мушкараца у рат ради служења војске, жене су биле приморане на рад фабрикама зарад побољшања економије. Неке су по први пут радиле ван куће и тако осетиле трачак слободе од улога које су им наметнуте. Ова врста менталитета и охрабрења за жене да раде била је кратког даха, само док је Америка учествовала у рату. После тога све је се вратило на старо. Америка је педесетих година представљена као срећније време након изласка из Другог светског рата, а породице су се селиле у предграђа и подстицале бољи живот са Америчким сном. Породице су биле огромне у ово време,обично приказиване у рекламама и медијима. Повратком мушкараца из рата и враћањем жена у кухиње,поново је дошло до осећаја обнављања родних улога. Мушкарци су подразумевани као хранитељи породице, док су жене домаћице и искључиво брину о деци и кући. Медији су креирали идеалну жену, увек како кува или чисти, баш онако како су требале да изгледају њихове улоге у друштву. 

Превела Јасмина Иконић (IV-3)