Женска снага је већ вековима тема разматрања многих писаца, филозофа и научника. Положај жена у друштву, почев од Старе Грчке и Рима па све до Првог светског рата, био је веома лош. Жене нису имале право гласа и уопште су биле друштвено невидљиве...

А било је значајних женских мислилаца, стваралаца и бораца кроз историју. Њихов пут био је тежак и посут трњем...

Једна таква жена била је управо Драгиња Драга Љочић. 

Драгиња Драга Љочић била је прва српска лекарка, феминисткиња и суфражеткиња. Она је једна од најинтересантнијих жена у модерној историји Србије, али не и једна од најпозатијих.Како је факултет био само за мушкарце и то се подразумевало, почетком 1871.године Драга одлази на медицински факултет у Цирих.
Од када је започела каријеру лекарке, сусретала се са разним неправдама, борила се са мушким светом који је покушао да је на сваки могући начин дисквалификује и уклони са места која су јој по свему припадала. Веома тешко се запослила у државној служби. Диплому је морала да нострификује пред комисијом коју је тада водио угледни лекар Владан Ђорђевић који је тада рекао :,,Ова госпођа зна више медицине него наша цела комисија.“ Није имала право на једнаку плату, нити пензију. 

Била је велика филантропкиња и заштитница деце. Залагала се за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу. Због ових и других ставова била је исмејавана и прозивана и у јавности препозната као особа која јавно промовише неморал. 

Од младости је водила личну борбу за професионално изједначавање мушкараца и жена и ту борбу је преносила и на женске организације које је оснивала са малобројним истомишљеницима. Јавно се залагала за стицање права гласа за жене, и до краја је остала верна младалачким идејама о социјалној једнакости.
Као болничарка, а касније и као лекарка, учествовала је у српско-турским ратовима, Српско-бугарском рату у 19. веку, као и балканским и Првом светском рату у 20. веку. На тај начин показала је своје безгранично и неупитно родољубље и лојалност отаџбини која јој није узвратила једнаким поштовањем и признавањем њеног професионалног рада. 

У историји српске медицине остаће запамћена као велика добротворка и као особа која је често бесплатно лечила децу, нарочито девојчице, пошто је имала увид у здравствено стање ученица у женским школама. Она је заједно са доктором Лазом Лазаревићем бесплатно лечила девојчице из Женске радничке школе. Са др Јованом Јовановићем је 1904. основала Материнско удружење и била његова прва председница. Циљ удружења био је старање о напуштеној деци и смањивање смртности новорођенчади. 

Драга Љочић била је удата за Рашу Милошевића, једног од оснивача Народне радикалне странке. Живот са њим је био пун неизвесности, те је тако због активности у Тимочкој буни, Раша био ухапшен и осуђен на смрт у време њеног порођаја. Та казна је преиначена и он је услед политичких промена пуштен из затвора три године након пресуде. Имали су пет кћерки.

Ова невероватна жена преминула је 5. новембра 1926. год. у седамдесет и првој години у Београду.

Људска бића рађају се са истим основnим потребама и жељама. Сви желимо бити сигурни, бити поштовани и да нам буде допуштено да доносимо сопствене одлуке. Због тога се људска права и слободе једнако примењују на све.

Али једнакост не значи увек једнако поступање према свима. О овоме сведочи и храбра борба лекарке Драге која је у суровом мушком свету доказивала да је једнако вредна и равноправна у знању. За живота није осетила ни признање ни поштовање... Али надамо се да њена биста у дворишту Српског лекарског друштва помно прати рад и напредак женске популације и да успехе младих генерација доживљава као личне.

Ања Николић I3